Translate

Dzoli volinet.kuvar

Sugar and spice and all things without price

недеља, 1. мај 2011.

Velington, naš lep mali glavni grad

Oriental Bay
Uvek sam govorila, ako ikada budem dobila želju da živim u gradu, to će biti Velington.Mama me je vodila kao dete redovno tamo.Ona je putovala zbog svoje prijateljice ,koja je tu živela, a ja sam usput koristila priliku da idem u mnoga decija pozorišta.
Impresionirale su me šetnje Oriental Zalivom, za koji je moja mama uvek govorila da je podseća na Trst, pa sam zamišljala da je i taj Trst sigurno lep grad.I da ne zaboravim Tree Fairy Shop , malu prodavnicu u četvrti Seatoun, da nekim čudom tu stanuje i režiser Peter Jackson kad je u Novom Zelandu
I tako prošlog vikenda nastavljamo tradiciju, Cali i ja rano ,rano krenusmo avionom za Velington.Malih sat vremena putovanja.
Povod je bila predstava u dečijem pozorištu, koju ću nešto kasnije opisati i naravno želja da posetim neke drage ljude, restorane i prošetam poznatim ulicama.
Vreme nas je oba dana izvrsno služilo . Ovo nije baš beznačajna rečenica, jer je Velington poznat po divljem vremenu i naročito po jakim košavama koje tu duvaju.Dobro, redovne male zemljotrese ću ovoga puta zaobići
.Bila sam vrlo zahvalna za izum dečija kolica jer Cali sigurno ne bi mogla prepešačiti tolike kilometre.I gledajući nju kako uživa u svemu sigurna sam da i ona jednog dana možda poželi da živi tu.
Velington ili kako ga Maori, Novozelandski domorodci zovu   
Te Upoko o te Ika a Maui - što znači prevedeno-  Glava Mauine ribe..a vodi poreklo od Maorskog ribara Maui koji se kretao vodama oko Velingtona.
Velington ima 180.000 hiljada stanovnika  i najjužniji je grad Severnog Ostrva i u isto vreme luka, sa koje imate  fere i brodove za Južno Ostrvo.
Dakle  sleteli smo u 7.00 ujutru ..predstava počinje u 10.00 tako da pravo sa aerodroma idemo na doručak i onda na predstavu.Pozorište je u centru grada.Odlićno doručkovaćemo u Cuba Street jedna od mojih najomiljenijih ulica u centru grada i inače pešačka zona
Tipičan kiwi dorucak i
E sad polako možemo u pozorište.

Predstava se zove Pesme mora imaginativna , prepuna boja ova lutkarska predstava deci oduzima dah..na način kako je obojena i bojama i muzikom i uzbudljivim pričama dve ribe, koje putujući morem pronalaze kako su dobile svoje boje.Ah toliko usklika sreće i radosnih glasova kao i malih pevača, srce vam se začas napuni.Znači to je ono kad se kaže da pukneš od sreće.Posle predstave išli smo na dečije igralište gde su deca, a bogami i mi odrasli mogl dalje da uživaju praveći svoje ribe i školjke.
Pun pogodak!





Dakle sad u šetnju Cuba ulicom
Danas je subota, tako da sigurno ima uličnih klovnova, igraca, pevača i drugih slobodnih umetnika. A i Pia Marijina Tratoria nije daleko, taman da posetimo ovu izvrsnu kulinarku i ručamo nesto fino.
Gle i Flight of the Concord su bili tu
Poynati maor koji hoda obučen samo u ćebe


Dakle  na putu za Miinu Tratoriju prolazimo pored Parlamenta koji se satoji od tri zgrade.Parlamenta koji je u zgradi oblika pčelinje košnice i zovu ga popularno Košnica.Ovoga puta nećemo ulaziti na besplatno razgledanje istog.Možda neki drugi put kad Cali malo poraste.

Ulaz u stari Parlament
koji sada služi kao biblioteka Parlamenta
Stigli smo do Tratorije.,a kao da smo ušli u mali deo Italije.Maria Pia je najtoplije ljudsko biće koje poznajem, ne samo zato što je kulinar par excelence , več prvobitno zbog osmeha kojim vas dočeka, a znate da je iskren.Maria Pia je poznata u Velingtonu i nije lako dobiti mesto u njenoj Tratoriji.Ah, lepo je kad nekoga lično poznajete u takvim situacijama.Pričamo , pričamo u nedogled i naravno jedemo njenu izvrsnu lasanju i ne preskačem ni trospratni tiramisu.Bogami i Cali se dobro najela.



Maria Pia sa porodicom

Sad bi mogli malo da se odmorimo.To jest
mama će odmarati , a Cali će pred popodnevnu dremku još malo da se izjuri u Igraonici..Lollypops.Ovo je raj  i za roditelje, ne samo za decu.A to malo sebično priznajem zato što ima posebnu sobu za domor za roditelje dok se deca pod nadzorom igraju.Soba ima tonu finih stvari za čitanje, odličnu kafu i najudobnije kauče na svetu..i u njoj se ne čuje apsolutno ništa od buke u Igraonici.Deca se igraju , vi odmarate, a bogami nemojte se iznenaditi ako vidite da neko i zaspi.
Sad već krećemo put našeg odmarališta..kuće naših porodičnih prijatelja.Kad se Cali probudi ići ćemo u šetnju kroz Seatoun.Popićemo nešto toplo i pojesti nešto slatko u najčuvenijem malom coffee shopu pored mora, Chocolate Fish.

Ovo inače spada u ikone Novog Zelanda

I za danas, još samo poseta jednoj specijalnoj prodavnici, koju sam ja kao dete obožavala i koja eto još uvek neumorno raduje decu. The Tree Fairy  Shop,koju naročito devojčice obožavaju, zbog svih onih svetlucavih stvarčica, kutijica iz kojih iskaču uz muziku klovnovi, balerine, raznog nakita koji svetluca i preliva se u njihovim očima kao mali dijamanti i ... kako sve nabrojati. Tu je još i soba dobre vile gde je sve nekako mistično i kad dobra vila počne da priča svoju bajku čuju se zvukovi i muzika u pozadini, a deca širom otvorenih očiju žive svoj nezaboravni doživljaj.
E ja sam se baš umorila, a sutra do polaska u 6 uveće imamo još da se našetamoooooooo.Dakle laka večera hvalaBogu jer Fiona  naša prijateljica kod koje smo odseli ne ume da kuva i ( ne zna ni srpski:)
Rano odlazim na spavanje ali po običaju da prvo iskoristim vreme da pročitam ne[to pre toga. Eh, kako volim da čitam u krevetu.Ponela sam In My Father’s Den (1972) pisca Maurice Gee, vrlo interesantan roman a snimljen je i istoimeni film.Nešto ono što se ne ispušta iz ruke dok se ne pročita.Znači, ne odajem kad sam zaspala.

Drugog Dana
Posetili smo
Naravno Te Papa muzej.Kada bih živela u Velingtonu, ja bih ovde dolazila svakog dana i ne samo zbog vrlo interesantnih izložbi i to sve besplatno, već zbog niz drugih razloga koje i da vam nabrojim )divni pogledi na Velington sa viših spratova, šetnje oko muzeja, biblioteka mira itd itd = ne možete razumeti dok sami ne osetite..









Onda smo se popeli na Mt Victoriju, brdašce u samom centru grada iznad Orinetal Zaliva, odakle se pruža divan pogled na grad. Inače ovaj deo grada se smatra najsunčanijim mestom u gradu i nije čudo što je najviše doseljenika tu bilo iz Grčke.To se da primetiti i u mnogim ulicama gde su drvoredi smokve koji su oni izdašno sadili i koje smo mi izdašno sakupili.

Odatle smo  se uputili ka Botaničkoj Bašti.Ona je sama za sebe predivan doživljaj uključujuči i put do nje u starom tramvaju koji se opasno naginje uzbrdo.

Sad ostaje jos samo malo vremena da se prošetamo Oriental Zalivom
Kratko ali slatko. I dovoljno do sledeće posete.   

20 коментара:

Jacina carobna kuhinja је рекао...

Impresivna, topla, divna priča od koje zastaje dah... pozdrav iz Beograda!!! :)))

Zorica Stajić је рекао...

Predivan post, prepun prelepih fotki i opširnih objašnjenja... uživala sam u razgledanju tvog bloga!!!

jubistacha је рекао...

Zanimljiv izlet, jako lijepo napisan post. Imam osjećaj da sam i sama tamo bila ;)

Iiiii је рекао...

Super zanimljivo, barem meni!!! Hvala na predivnom postu i trudu da nam priblizis daleki kutak Zemlje!

pera је рекао...

...rece Bog i stvori raj na zemlji...

mirjana је рекао...

Divno !!! to mi je kao i Tasmanija slijedece na listi posjete!!pokusavamo da koliko-toliko upoznamo zemlju u kojoj zivimo,a putovanja nisu jeftina tako da se pripremamo :)!!
drago mi je da si se javila !!!:)

Анониман је рекао...

E Ružo Tasmaniju bih i ja želela da posetim-Zbog kulinarstva naravno ali i njihovih polja lavende i prelepe prirode.A Novi Zeland je svakako vredan posete ako voliš prirodu.Ja uvek i evo opet kažem:Raj na zemlji.

Анониман је рекао...

Drago mi je da se i ostalima dopada.Vidim tu i potencijalne dosljenike u ovu lepu zemlju gde Srba ima samo 1400 komada:)

tanja је рекао...

Prekrasan post, uživala sam čitajući i gledajući slike!!! Veliki pozdrav iz Austrije u prelijepi Novi Zeland!

stocicu postavi se је рекао...

Divan post i interesanta mesta koja smo bar ovako virtuelno obišli:))
Pozdrav iz Beograda!

Dolce Fooda је рекао...

Jako interesantno... tako malo stanovnika u gradu a svasta da se vidi... Super mi je to "krenuli smo u pozoriste avionom":)

Анониман је рекао...

Da šteta samo što nije bilo više predstava ya vikend ali videli smo ono za šta smo došli

Bite my cake је рекао...

Uživala sam u ovom putopisnom postu :) Ne znam kako si završila na N. Zelandu, ali prekrasan je, i velika mi je želja posjetiti ga jednog dana. Otkrila sam tvoj blog zahvaljujući komentaru kojeg si ostavila na mom blogu i radujem se pratiti te :) Puno pozdrava!

Анониман је рекао...

Pozdrav takodje.Novi Zeland je zaista predivan i ja redovno kad putujem po njemu o tome i pisem.A kako sam ovde dospela?a bila sam mala niko me nije pitao , samo su rekli :Obuci cipele;) Ali hvala im.Ne bih pozelela lepse mesto i prirodu za odgajanje dece:)

pera је рекао...

Novi Zeland je zapravo pravo mesto za novi pocetak...prilika za svakog ko zeli da radi...najvaznije je voleti raditi...

Анониман је рекао...

Svakako ko voli prirodu i miran zivot..idelano mesto.Za odgajanje dece ima sve fantasticne uslove.

Анониман је рекао...

Dzoli ja sam ovaj post procitala u dahu i odusevila se kakvom lakocom je napisan a tako interesantan.Hvala ti sto si nam priblizila N.Zeland u koji znam sigurno necu otici,ali predlozicu svojoj deci.:))

Анониман је рекао...

To je samo tako mali deo.Inace ja dosta putujem (mada zbog obaveza i Calinog strprljenja samo an krace vreme)..i volim da pisem o tome.Tako da prati, prati:)

Tina Maxima је рекао...

presladak gradic..
inace, divan ti je Blog!
..a posto imas puno putopisa,ja kao neko ko je studirao Geografiju sa osobitom radoscu cu te citati pa plus i super recepti,mnjam ,mnjam

Анониман је рекао...

Tinamaxima dobrosidosla an moja putovanja.U drustvu je uvek lepse;)

// Pinintrest on image Pinintrest on image Social footer