недеља, 01. мај 2011.

Velington, naš lep mali glavni grad

Oriental Bay
Uvek sam govorila, ako ikada budem dobila želju da živim u gradu, to će biti Velington.Mama me je vodila kao dete redovno tamo.Ona je putovala zbog svoje prijateljice ,koja je tu živela, a ja sam usput koristila priliku da idem u mnoga decija pozorišta.
Impresionirale su me šetnje Oriental Zalivom, za koji je moja mama uvek govorila da je podseća na Trst, pa sam zamišljala da je i taj Trst sigurno lep grad.I da ne zaboravim Tree Fairy Shop , malu prodavnicu u četvrti Seatoun, da nekim čudom tu stanuje i režiser Peter Jackson kad je u Novom Zelandu
I tako prošlog vikenda nastavljamo tradiciju, Cali i ja rano ,rano krenusmo avionom za Velington.Malih sat vremena putovanja.
Povod je bila predstava u dečijem pozorištu, koju ću nešto kasnije opisati i naravno želja da posetim neke drage ljude, restorane i prošetam poznatim ulicama.
Vreme nas je oba dana izvrsno služilo . Ovo nije baš beznačajna rečenica, jer je Velington poznat po divljem vremenu i naročito po jakim košavama koje tu duvaju.Dobro, redovne male zemljotrese ću ovoga puta zaobići
.Bila sam vrlo zahvalna za izum dečija kolica jer Cali sigurno ne bi mogla prepešačiti tolike kilometre.I gledajući nju kako uživa u svemu sigurna sam da i ona jednog dana možda poželi da živi tu.
Velington ili kako ga Maori, Novozelandski domorodci zovu   
Te Upoko o te Ika a Maui - što znači prevedeno-  Glava Mauine ribe..a vodi poreklo od Maorskog ribara Maui koji se kretao vodama oko Velingtona.
Velington ima 180.000 hiljada stanovnika  i najjužniji je grad Severnog Ostrva i u isto vreme luka, sa koje imate  fere i brodove za Južno Ostrvo.
Dakle  sleteli smo u 7.00 ujutru ..predstava počinje u 10.00 tako da pravo sa aerodroma idemo na doručak i onda na predstavu.Pozorište je u centru grada.Odlićno doručkovaćemo u Cuba Street jedna od mojih najomiljenijih ulica u centru grada i inače pešačka zona
Tipičan kiwi dorucak i
E sad polako možemo u pozorište.

Predstava se zove Pesme mora imaginativna , prepuna boja ova lutkarska predstava deci oduzima dah..na način kako je obojena i bojama i muzikom i uzbudljivim pričama dve ribe, koje putujući morem pronalaze kako su dobile svoje boje.Ah toliko usklika sreće i radosnih glasova kao i malih pevača, srce vam se začas napuni.Znači to je ono kad se kaže da pukneš od sreće.Posle predstave išli smo na dečije igralište gde su deca, a bogami i mi odrasli mogl dalje da uživaju praveći svoje ribe i školjke.
Pun pogodak!





Dakle sad u šetnju Cuba ulicom
Danas je subota, tako da sigurno ima uličnih klovnova, igraca, pevača i drugih slobodnih umetnika. A i Pia Marijina Tratoria nije daleko, taman da posetimo ovu izvrsnu kulinarku i ručamo nesto fino.
Gle i Flight of the Concord su bili tu
Poynati maor koji hoda obučen samo u ćebe


Dakle  na putu za Miinu Tratoriju prolazimo pored Parlamenta koji se satoji od tri zgrade.Parlamenta koji je u zgradi oblika pčelinje košnice i zovu ga popularno Košnica.Ovoga puta nećemo ulaziti na besplatno razgledanje istog.Možda neki drugi put kad Cali malo poraste.

Ulaz u stari Parlament
koji sada služi kao biblioteka Parlamenta
Stigli smo do Tratorije.,a kao da smo ušli u mali deo Italije.Maria Pia je najtoplije ljudsko biće koje poznajem, ne samo zato što je kulinar par excelence , več prvobitno zbog osmeha kojim vas dočeka, a znate da je iskren.Maria Pia je poznata u Velingtonu i nije lako dobiti mesto u njenoj Tratoriji.Ah, lepo je kad nekoga lično poznajete u takvim situacijama.Pričamo , pričamo u nedogled i naravno jedemo njenu izvrsnu lasanju i ne preskačem ni trospratni tiramisu.Bogami i Cali se dobro najela.



Maria Pia sa porodicom

Sad bi mogli malo da se odmorimo.To jest
mama će odmarati , a Cali će pred popodnevnu dremku još malo da se izjuri u Igraonici..Lollypops.Ovo je raj  i za roditelje, ne samo za decu.A to malo sebično priznajem zato što ima posebnu sobu za domor za roditelje dok se deca pod nadzorom igraju.Soba ima tonu finih stvari za čitanje, odličnu kafu i najudobnije kauče na svetu..i u njoj se ne čuje apsolutno ništa od buke u Igraonici.Deca se igraju , vi odmarate, a bogami nemojte se iznenaditi ako vidite da neko i zaspi.
Sad već krećemo put našeg odmarališta..kuće naših porodičnih prijatelja.Kad se Cali probudi ići ćemo u šetnju kroz Seatoun.Popićemo nešto toplo i pojesti nešto slatko u najčuvenijem malom coffee shopu pored mora, Chocolate Fish.

Ovo inače spada u ikone Novog Zelanda

I za danas, još samo poseta jednoj specijalnoj prodavnici, koju sam ja kao dete obožavala i koja eto još uvek neumorno raduje decu. The Tree Fairy  Shop,koju naročito devojčice obožavaju, zbog svih onih svetlucavih stvarčica, kutijica iz kojih iskaču uz muziku klovnovi, balerine, raznog nakita koji svetluca i preliva se u njihovim očima kao mali dijamanti i ... kako sve nabrojati. Tu je još i soba dobre vile gde je sve nekako mistično i kad dobra vila počne da priča svoju bajku čuju se zvukovi i muzika u pozadini, a deca širom otvorenih očiju žive svoj nezaboravni doživljaj.
E ja sam se baš umorila, a sutra do polaska u 6 uveće imamo još da se našetamoooooooo.Dakle laka večera hvalaBogu jer Fiona  naša prijateljica kod koje smo odseli ne ume da kuva i ( ne zna ni srpski:)
Rano odlazim na spavanje ali po običaju da prvo iskoristim vreme da pročitam ne[to pre toga. Eh, kako volim da čitam u krevetu.Ponela sam In My Father’s Den (1972) pisca Maurice Gee, vrlo interesantan roman a snimljen je i istoimeni film.Nešto ono što se ne ispušta iz ruke dok se ne pročita.Znači, ne odajem kad sam zaspala.

Drugog Dana
Posetili smo
Naravno Te Papa muzej.Kada bih živela u Velingtonu, ja bih ovde dolazila svakog dana i ne samo zbog vrlo interesantnih izložbi i to sve besplatno, već zbog niz drugih razloga koje i da vam nabrojim )divni pogledi na Velington sa viših spratova, šetnje oko muzeja, biblioteka mira itd itd = ne možete razumeti dok sami ne osetite..









Onda smo se popeli na Mt Victoriju, brdašce u samom centru grada iznad Orinetal Zaliva, odakle se pruža divan pogled na grad. Inače ovaj deo grada se smatra najsunčanijim mestom u gradu i nije čudo što je najviše doseljenika tu bilo iz Grčke.To se da primetiti i u mnogim ulicama gde su drvoredi smokve koji su oni izdašno sadili i koje smo mi izdašno sakupili.

Odatle smo  se uputili ka Botaničkoj Bašti.Ona je sama za sebe predivan doživljaj uključujuči i put do nje u starom tramvaju koji se opasno naginje uzbrdo.

Sad ostaje jos samo malo vremena da se prošetamo Oriental Zalivom
Kratko ali slatko. I dovoljno do sledeće posete.   
Постави коментар
// Pinintrest on image Pinintrest on image Social footer