среда, 24. август 2016.

Kuligre: Najbolji Recept moje bake i Zidna kuvarica 25


MarinaJevtić poslala je ovaj prilog , sa lepom pričom uz to. Sretno!





Živela sam u porodičnoj kući u centralnom delu Zvezdare,u Beogradu.
Lepa petosobna kuća sa ovalnom terasom, gde je mama na proleće iznosila ukrasne saksije "kane",a čije lukovice je brižljivo čuvala u podrumu kuće.Podrum je bio velik kao i sama kuća,mirisao je na kupus iz velikih kaca i ostalu zimnicu uredno složenu po policama.Te lukovice kane bi vrlo brzo postale jake biljke velikih listova sa cvetovima,kojima su se divile okolne komšinice i prijateljice moje mame.Stavljala ih je na vrh betonskih stubova terase, naše kuće, stare u to doba,bar 100 godina.Sa ulice su lepršale zavese na prizemnim otvorenim prozorima, iza kojih bismo moja starija sestra i ja gledale kada prolazi grupica dečaka i medju njima "onaj",a cešće je prolazila "njena grupa, (razumljivo,bili su stariji), gurkale bismo se i smejale,skrivajući same od sebe veliku tajnu-da smo zaljubljene!
Iza kuće, prostiralo se lepo veliko dvorište, (sada znam da njie bilo veliko, kako se meni činilo), sa engleskom travom, koju smo sadili prvom polovinom marta, a već za par meseci ta lepota bi nam se pretvorila u noćnu mor, jer se trava morala šišati, a u nedostatku(tada)uredjaja na struju.Roditelji bi nas lepo zamolili da ošišamo travu u dvorištu makazama,u zamenu za samostalni odlazak u bioskop"Švrća"  subotom pre podne.Bioskop"Svrca" (vise ne postoji), je bio par stotina metara udaljen i nije se prelazila ni jedna ulica! Naravno,svaki put smo oduševljeno pristajale.
Žuljevi i plikovi na prstima od teškog sečenja se ne računaju, to se podrazumevalo, iako smo rodjene u gradu gde i naš otac,i z kuće obrazovanih roditelja, rad,pa i ovako težak se prosto prihvatao kao deo jednog dana.
Naša kuća više ne postoji,ali sećanja i mirisi ostaju i dalje prisutni, kao i srećni dani kada nam je dolazila baka u goste. Mirisala je na vanilu i "grancle", sada stare zaboravljene kolačiče interesantnih oblika.Dok bi ih mesila, naša baka bi nam krišom davala to ukusno testo u kome smo sestra i ja uživale i koje se takvom brzinom topilo u ustima slatko i mirižljavo.Tih dana sve zabrane su padale u vodu, bila je to žena koju je bilo tesko odbiti.Sreća,veselje i ljubav su se stalno preplitali.Osećaj neponovljiv, bas kao i ona,naša baka.
***
U sećanje na baku,praviću pitu sa domaćim korama i filom od sira i jaja.

Bakina pita sa mešanim korama

Potrebno:

-količinu sami izaberite-
belo brašno (hit u to vreme)
voda
ulje

Fil:

1/2 kg sitnog sira
3 cela jaja+belance
1 žumance za premazivanje
prašak za pecivo
so



Priprema:

Zamesiti testo, rukama raditi na radnoj površini, dok ne postane glatko,kompaktno, kad se preseče nožem da ima na preseku bezbroj malih rupica.Premazati ga sa malo ulja pokriti ili staviti u kesu, pa u frižider, kao ja, da odstoji par sati.Izvaditi testo, praviti jufke (ja sam male,jer je mala radna površina koju imam), rastanjiti prstima,pa oklagijom, celu koru premazati filom, koji smo već napravili, polako rolati, pa složiti u okrugli pleh, prethodno podmazan uljem i brašnom ili pek papirom, sve dok ne potrošimo svo testo,i li popunimo pleh (testo može da se zamrzne za drugi put)
premažemo žumancem, i ostatkom fila, ako ga imamo, pospemo malo susama (moj dodatak ovoj bakinoj čaroliji),


MOJA ZIDNA KUVARICA

Moja baka je imala dosta lepih zidnih kuvarica,uredno uštirkane,č esto ih je menjala.Pošto mislim da nisu sač uvane,a sećam se nekih natpisa, rešila sam da jednu sama nacrtam i napišem prvo čega se sećam da sam na njima čitala kada sam na leto odlazila kod bake.


Постави коментар
// Pinintrest on image Pinintrest on image Social footer