Sledeći prilog sa prelepom pričom i receptom za Slanu pitu sa tri vrste fila šalje Snežana Knežević. Sretno!
Rodjena sam i odrasla na Vračaru u ulici koja je na jednom kraju izlazila na hram Svetog Save, koji je u to vreme bio ruševina, a na drugom je bila Kalenić pijaca. Nisam živela sa rodjenim babama već sam ih posećivala samo u toku leta, za vreme raspusta. Ovde sam u dvorištu imala baka Maru, koju ću uvek pamtiti po lisnatim kiflicama od sala sa džemom od šipaka i orasima i kitnikezom od dunja, koji je ona stavljala izmedju dve oblande. Kad god sam kod nje svratila dobila bih ili toplu i mirišljavu kiflicu ili kocku kitnikeza. Rodjene babe, naročito tatina mama, moja baba Ljubica, je pravila najbolji tikvenik i pogaču ispod vršnjika (danas kažu sač). Tikvenik je pravila od sukanih kora (razvučeno tankom oklagijom u krug), koje bi malo prepekla na plotni onog crnog šporeta na drva. Kore je odlagala ispod prtene krpe (tkana krpa od konoplje i malo pamuka). Dok se kore hlade napravila bi fil i to tako što tikvu (one tikve koje se daju stoci i od kojih jedemo semenke) raseče na pola, povadi svo seme i onda ložicom (kašikom) grebe tikvu dok ne izvadi svo meso i ostane samo kora. Koru smo koristili za igranje tako što bi probušili rupu na jednoj strani, vezali kanap i po ceo dan je vukli za sobom po dvorištu. Nego da se vratim na tikvenik. Baba bi pripremila okruglu veliku tepsiju koju bi podmazala mašću i stavila koru, koju bi isto mazala mašću, nabacala tikve odozgo i posula šećerom. Opet bi došla kora, pa tikve i tako dok sve ne potroši. Odozgo bi tikvenik namazala mašću i posula sa malo zasladjenih tikvi. Tikvenik se peko ispd vršnjika koji bi zatrpavala u vreli pepeo i žar. Ovo sada ne mogu ni da napravim a ni da vam pokažem, jer moje babe odavno nema a ovde u gradu nema ni tikvi ni vršnjika da bi napravila ovakvu pitu. Pravila je moja baba Ljubica i slane pite sa sirom, zeljem, koprivom. Našo bi se tu i kolač sa orasima ili koh ali sa orasima a bilo je i sirotinjskih pita od kiselog testa sa džemom ili sirom. Nešto što ću uvek pamtiti, a to mogu da napravim i ovde, jeste zapečen krompir u ljusci sa malo masti i suve slanine, koji se jeo onako vruć sa velijom (kockom) domaćeg sira, koji je pravila moja baba. Nostalgiju lečim tako što recimo sama napravim sir a što se tiče kora, kupujem gotove, mada one domaće razvučene oklagijom su nezamenljive. Što se tiče kuvarica i moja baba a i moja majka su imale kuvarice na zidu iznad šporeta. Na žalost nijedna nije sačuvana, osim vezenih peškira koji su se vezli na dva kraja obrnuto, tako da kada se preklope vidi se šara sa obe strane a služili su kao ukras za ogledalo. U sećanje na moju babu sam napravila pitu sa tri vrste fila, doduše sa kupovnim korama, pužiće od kiselog testa slatke i slane a kuvaricu sam nacrtala po sećanju.
SLANA PITA SA TRI VRSTE FILA
Potrebno je:
- pakovanje kora za pitu ili 12 listova
- 3 x 4 komada jaja
- 3 x 50 ml ulja
- 3 x 200 g sira
- 300 g praziluka seckanog
- 300 g bundeve rendane
- 300 g zelja, obarenog i iseckanog na tračice
- so po ukusu
Priprema
U tri posude rasporediti jaja, ulje, sir, so i u jednu dodati iseckan praziluk koji ste prethodno malo prodinstali na malo ulja da omekša i ohladili, u drugu rendanu bundevu a u treću iseckano zelje. Svaki fil promešati i sjediniti u kašastu smesu. Kore podeliti na tri dela za svaku pitu po 4 kore.
Prve tri kore mazati sa po malo fila a na četvrtu staviti sav ostali fil po dijagonali, podviti krajeve i urolati. Tako uraditi i sa ostala dva fila. Sva tri rolata staviti u pleh koji možete da podmažete uljem ili da stavite papir za pečenje. Od svakog fila ostavite po par kašika i time premažite rolate. Zagrejte rernu na 200 C stepeni i stavite da se pite ispeku. Kada porumene, otprilike za nekih 30 do 40 min. treba da budu gotove. Izvaditi ih iz rerne, pokriti ubrusom i ostaviti da se ohlade, jer se tada lakše seku. Pite iseći na komade željene širine i poslužite.
Нема коментара:
Постави коментар