Translate

Dzoli volinet.kuvar

Sugar and spice and all things without price

понедељак, 07. април 2014.

Kako sam došla na ideju za Radost za Radost



Ljudi su postali ravnodušni,ne brinu više za one koji imaju još manje od njih.Zaboravljaju ili nikad nisu znali šta znači tuga u majčinom srcu kad toga dana nema čime da nahrani decu.Zaboravljaju kako bole dečije suze kada im u supermaketu majka uzme neku poslasticu iz ruke ne zato što ne želi da dete jede slatko nego zato to je važnije da ima parče hleba.
Listajuči blogove naidjoh na ovu istinitu priču koju sam proplakala čitajući.



 "Draga ženo u redu iza mene u supermarketu.Ti me ne poznaješ.Ti nemaš pojma kakav je moj život bio od 1 Oktobra 2013 godine.Ti nemas pojma da je moja porodica prošla kroz strahote od tog dana.Ti ne znaš kroz kakve muke nas je život bacao.Ti ne znaš kako su nas ljudi ponizili,osudili i  ocrneli.

Ti me nisi osudila.Nisi se ljutila što čekaš na mene dok sam brojala sitniš na kasi.., .
Nisi rekla onda nisi trebala da rodiš svu tu decu.Nisi ni rekla.Što se ne zaposliš pa ih izdržavaj.
Nisi okrenula glavu jer ti je bilo neprijatno.

Ti jesi platila moj račun od $17.59.Ti si mojoj deci kupila banane,jogurt,sok od jabuke i čaj moj jedini luksuz.Ti si pustila da te zagrlim I da ti kroz suze obećam da ću ja to čim budem mogla vratiti nekoj drugoj majci u redu iza mene"
========================================================================

I j mogu i hoću da budem žena iza nekoga u redu u supermarketu, u životu gde god je potrebna pomoć.,onoliko koliko mogu.Ja sam solo mama,sve zaradjujem na malom imanju ,znači osim dobre volje skromnosti u materijalnim zahtevima nemam gomilu novca.Ali znam da mnogi imaju mnogo manje od mene.A ne bi trebalo da bude da vas, kako moja blogo koleginica književnica Jelica kaže  zaboli vratni mišić od okretanja glave od takvih pojava,naročito kada su deca u pitanju.
kako stoji stvar sa Vama?
Vidim na Facebook udarate lajkove na akciju Rados tza Radost ali osim nekoliko vas,slabo nudite staro nošeno odelo i još par stvarčica.
Da li ste I vi ispali iz reda....

5 коментара:

Aleksandra Kolaric је рекао...

ljudi moji, kad bismo znali koliko nase malo je nekom drugom mnogo...

Mirjana Simic је рекао...

Tako je..dok sam bila dijete,nosila sam prekrojenu haljinu,hlace strarije sestre..bila sramota ili ne,tako je bilo,tesko djetinjstvo kojeg necu zaboraviti.

Dosli su bolji dani za mene,moju porodicu ali nisam zaboravila kako je NEimati.

Robu koju prerastu djeca ili nekim slucajem nije niti nosena,poklanjam kolegi na poslu koji brodom u paketima salje na Fiji,siromasnim porodicama,ne da bi ih podcjenili,nego pomogli onoliko koliko mogu...pokusala sam npr. skolsku uniformu (u australiji se mora nositi) dati generaciji poslije,samo u slucaju da je u odlicnom stanju,no neke osobe su mi rekli da je to ponizenje za njih,tako da sam pomoc pruzila onom, koju je htio prihvatiti.

Анониман је рекао...

Ja mislim da je prava radost kad bilo koliko možes nekome nešto pokloniti , pomoći ,a ova akcija mora I treba da se širi po netu, jer eto ne tražimo novac nego samo menjamo poklon za poklon.Znači oni koji su darodavci poklona ponude nekom koji opet nesto pomogne poklonom nekoj organizaciji,moj prioritet su deca I moji darovi za menjanje bice za sSvratište u Beogradu.Darodavac može I sam odrediti organizaciju kojoj je nesto potrebno .Svi darovi su u većini slučajeva vedniji nego ono što se za njih dobije ali to I nije bitno.Važno je pokrenuti humanost u ljudima!Za dobrobit najpre dece kojoj je pomoć najpotrebnija
Uskoro webstranica ko ja je u izradi Radost za Radost pa ds krenemo u masovnu akciju.

Snežana Maricic је рекао...

Dirnuo me post, jer razumem...nekada sam mnogo pomagala, a sada meni treba pomoć. No, ipak, i dalje simbolično pomažem, od ovog malo što imam, može se odvojiti neka mrvica koja će nekome puno značiti.

ljiljana mikic је рекао...

Meni je jako zao,ali ja ne mogu da vas pronadjem na Facebook-u :(

// Pinintrest on image Pinintrest on image Social footer