Izbegavam da čitam našu štampu često. Neke novine nikad. Priču o Oliveri Marković, pročitala je moja drugarica , donela mi je , pa smo obe plakale. Priča je objavljena u Kuriru OVDE.
Kada sam bila mala dobro se se sećam priče o Devojčici sa šibicama. Mama mi je na kraju tu knjigu uzela , jer sam je svaki put kad sam je čitala gorko plakala. Čitajući o Oliveri i njenoj sudbini setih se te priče . Ja želim da pokrenemo akciju da ona bar malo oseti dobrotu ljudi. Da lakše podnese smrt svoga oca, koji eto ti živote kako napisa ironiju , posle 40 godina rada u Trepči umre od gladi i hladnoće!!!
Želim da Olivera spava u toplom i da ima hranu i odeću. Užasno je to i zamisliti da ove osnovne potrebe deca nemaju.
Oliverino ime znači maslina , a maslina je simbol nade...
Ovo je kuća? u kojoj Olivera živi!
Pa dragi moji , ako dok ovo čitate , sedeći u toploj prostoriji, gde se možda i širi divan miris iz kuhinje podelite bar mrvicu osećanja i pomozite našoj Oliveri. Olivera živi sa majkom i sa još troje dece. Stara je 10 godina.
Oliveri je potreban plamen osmeha i ljubavi. Hvala! Hvala i plemenitom srcu njene učiteljice Jelene, koja je pokrenula ovu akciju, Dobila sam email od nje da se pokrenula akcija da im senadje bolji smeštaj a Crveni Krst sakuplja priloge u hrani i odeći.
Alternativno možete poslati i prilog na sledeći račun.
Нема коментара:
Постави коментар