- Sečajući se krupnih krckavih zrnaca kristalno belog šećera, oporo kiselih kao božur crvenih višanja, ušuškanih u fino mlevenom pšeničnom grizu, natopljenim belim kukuruznim brašnom, prekrivenim baršunastim pahuljama prah šećera. To je pita moje bake koju pamtimo svi, a ja onako kako ju je upamtila moja majka.
- mladenačkim neveštim rukama, odabrana među pregršt
- svadbenih darova koje je pripremala marljivo za svoju udaju. Vezla ih je ,iznova , trukovala (preslikavala)mašću, uz pomoć aluminijumske kašike. Na već izveženoj kuvarici postavi se platno, kašika se dobro namasti mašću, pa se trljanjem kašike preslikava i potom izveze. Mnogo godina kasnije, tome me je naučila majka- Zorka.
Pita sa višnjama
Нема коментара:
Постави коментар