Samo kad bi smo želeli da se naoružamo znanjem priroda bi nas sigurno nagradila svojim obilnim i uz to besplatnim voćem i povrćem a lovce još mesom...ribolovce morem punim ribe školjki i ostalih jestivih delikatesa.
Ovih dana , pošto je komercijani praziluk obran , prodat , spremljen, delom pojeden ,evo pojavio se i divlji praziluk ne manje ukusan pa da skuvamo nešto i od njega.
Dakle kratka šetnja do šume , naberemo pregršt i očistimo i skuvamo vrlo ukusnu supu od divljeg praziluka.
6 коментара:
Bravo Dzoli! Prava tema:) E sad jos samo da degustiramo predmet bloga:)
Čaj od Majčine dušice pijem umesto vode, takođe, od Žalfije, Nane, Ruzmarina a koristim ih i kao začine. Naravno i Bosiljak.
Tartufe sam jeo u Istri kod drugara.
Pozdrav,
Mikele
A da nesto zasadiš?:)
Dobre zemlje parcela i zivota stvaranje poceti moze...
Mislim da je to sremuš ili medvedji luk, kako ga ovde još zovemo. Ovo je moje omiljeno divlje povrće. Svako proleće to je non-stop na mom stolu. Malo i dosadi, ali iskoristim ga do maksimuma. Priroda je široke ruke a mi smo se, kao civilizacija, toliko udaljili od nje i ne možemo prepoznati ni najosnovnije biljne vrste koje bi nam život značile.
Sve pohvale za post:)
Da taj je:) Mislila sam da napisem post o svim biljkama koje ja u prirodi ubiram iako nisam neki preveliki poznavalac ali naucih one koje su kod mene u okolini.A neke su tako ukusne!
Постави коментар