Jesen moje mladosti u Zemlji većitog proleća.

Vi koji pratite moje pisanje znate da zemlja u kojoj živim još nosi i naziv Zemlja večitog proleća.
To je zato sto ovde uvek čak i zimi ponešto cveta i zeleni se.
Po kalendaru počela je jesen.Nikad ne žalim da je leto prošlo.Zato što je jesen godišnje doba izobilja boja i emocija.
Kaleidoskop koji se proteže i tka u život svakoga dana ..zlatno žute boje svih nijansi..mir svuda oko tebe..rosa u rano jutro i bonaca do u nedogled.
Uz jesen naravno ide i malo sete u pravečerje..Događa se to u jesenje noći kada pada kestenje po asvaltu
i kada se čuju psi u daljini,
i kada se tako neopisivo javlja čežnja za nekim ko bi bio dobar, naš, blizak, intiman, drag, i kome bi mogli da pišemo pismo. Ispovedali bismo mu sve što leži u nama. Pisali bi mu pisali, a njega nema.
Jesen moje mladosti je divna paleta  svega što sačinjava život.

 Bašta je još uvek puna aromatičnog bilja i ostalih dragulja koji će nas obradovati u tanjiru, još uvek u predvečerje mada u džemperima sedimo na verandi ispod jasmina i gledamo porodicu Mr.Higginsa, kako se tromo kreće pravo prema mestu gde se drži hrana za mačke iz kojih se obilno polsužuju.I pit bulli su se navikli na njih kao sastavni deo naše male familije

Mr Higgins Family

I Cali voli jesen  , još uvek može da jede i njeno omiljeno voće ,sladoled