Ovu istinitu priču ispričao mi je moj prijatelj Galeb.Vrlo simbolično ime za njega, jer baš kao i ova ptica odleti i za čas ga nema ali se vrati i na obalu,kad ogladni za ljudima.
Priča je o njegovom privremenom boravku na Novom Zelandu i kako se snašao ovde.
Bila je to odluka ,poći bilo gde i što dalje ,pa nije ni bilo čudo što je izabrao baš Novi Zeland.Jer odavde ..nema dalje.
Stigao je sa malom putnom torbom ,kao da je krenuo na vikend i smestio se u jednom Hostelu,najjeftinijem koji je našao u centru grada.Centar je izabrao da bi sve mogao obaviti koračajući ulicama grada u kome nikad nije bio.Naravno to je za avanturistu kao što je on ,bilo vrlo zanimljivo .Voleo je, bez obzira što su ga mnogi smatrali samotnjakom da razgovora sa ljudima.
Koristio je taj dar da što više sazna o stanovima,poslovima i daljem putu.
Tako je i, taman na vreme kad se već počehu nazirati rupe u budžetu, došao do prvog posla.Mada je za to mogao biti zahvalan jednoj baki iz Dalmacije koja se udala za dedu prvog mu poslodavca.
Tražili su ljude koji će promovirati izbore.Kiwi (novozelandjani), nisu baš tako zainteresovani za politiku.
Nije se baš nadao da će dobiti posao kad je ušao u zgradu.Čekaonica je bila prepuna mladjih ljudi,verovatno studenata koji su bili na ferijama.Ipak sede,da se bar odmori.Na ulazu je svako morao da zapiše svoje ime.Galebović je zapisao svoje.Vrata na ulazu su se zatim,kad je čekaonica bila puna, zatvorila.Posao je bio vrlo popularan.Državni u nekom smislu, a kako je bio na odredjeno vreme, odlično je bio plaćen.
Jedan Gospodin je ušao u čekaonicu iz kancelarije i uzeo listu kandidata.
Par minuta je pregeldao i onda rekao:'Gospodin Galebović.'
Galeb se okrenu oko sebe ne verujući da ima još neko sa tim prezimenom
'Pa jel tu Gospodin Galebovic ?', upita gospodin opet, sad već pomalo nestrpljivo.
Galeb shvati , da od svih tih koji se ponadaše ,on proziva njega!
Poskoči u trenu i podje za budućim mu poslodavcem.
'Smim te zvat fini deški', reče Gospodin i odmah na engleskom doda.Tako me je zvala moja Nona.
Gospodin ga je izabrao baš po prezimenu i zbog sećanja na svoju baku,koja mora da je bila jako dobra osoba .
Eto tako je došao do svog prvog posla.Posao je bio jednostavan.Išao je od kuće do kuće ,raspitivao se kod stanovnika sa listom koju su mu dali ,da li su prijavljeni za glasanje .
Tako dodje na jedna vrata i pozvoni
Otvori jedna mladja žena a iz pozadine se začulo:
'Šta bre oće taj koji k...c,opet nam uvaljuju neke pi...rije.nisam se još ni od onog j..enog usisisvača oporavio.
Galeb se smeškao mladoj dami i naravno jako obradovao da je sreo tako veselog i rečitog zemljaka, pa odgovori na našem jeziku:
'Neću vas dugo zadržavati.Ja po nalogu Izborne komisije,samo nešto da pitam.'
Ah kako se obradovaše zemljaci kad su čuli da je Galeb naše gore list.Malo nas je ovde pa nam svaka reč dodje kao poklon sa neba.
Nije bilo šanse da krene dalje najmanje za par sati, u koje se nekako uvalio i domaći ručak a bogami i par piva.
Galeb je i dan danas, iako dugo već plovi na svom jedrenjaku drugim morima, u kontaktu s prvim zemljacima koje je ovde sreo.
Od njih je i saznao za Kuću bez Zavesa.
Oni su mu dali ideju da podje u Glenn Ines (jedna od mnogih četvrti u Auckalndu) i da gleda koje kuće nemaju zavese ,da zapiše adrese.Potom da ode u Housing(organizacija koja izdaje državne kuće osobama malih primanja., da im da adrese i da objasni svoju situaciju.
Tako je Galeb dobio svoju prvu kuću.Sa novcem koji je zaradio skromno ju je opremio i razmišljao ,šta će dalje .Izbori su prošli,pare su se trošile.Kuća je bila baš jeftina i dobio je i neka primanja na Socijalnom ali ipak je tražio posao
I našao ga je u Tauranga jednom gradu srednje velićine pa je tu itekakko stekao slavu u planiranju grada.
Ali Galebovi su takve ptice,uvek bi da polete i tako i naš galeb odlete..na neka druga mora.
Poslednji put mi se javio sa svog jedrenjaka u Lustice Meljine i malko se ljutio kad mu poželeh mirno more, jer se spremao isploviti.'Nista bre mala ne znaš,meni i Squaw (ime jdrenjaka ), ne treba mirno more'.
Dragi Galebe pozdravlajm te Sailor ahoy .Hvala za priču i burno more.
Нема коментара:
Постави коментар