Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..
se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:
Moje dete je mali bastard
To nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovim
Deca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnih
Zapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.
Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.
Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.
Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.
Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.
Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!
Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.
Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.
Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.
Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.
Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas.
Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?
